Već petu ili šestu godinu jedan dječak koji je sada već odrasli muškarac gubi bitku sa svojom dragom koju je upoznao i doveo kući a da je nije sa ni kim od ukućana prije upoznao. Bila je mračna i bezobrazna, neznam šta mu je bilo. Neznam zato što je imao dosta cura a nijedna nije bila zla. Sve bivše cure je dovozio svojoj kući i upoznao ih sa svojom obitelji. Ali ovu je odmah doveo sa torbama kao da ju je našo na cesti. Sada ima djete staro četiri godine sa njom i nemože se nikako izvući. Boji se da će ga odvesti, a i prijeti mu. Na svoju obitelj je uvjek ljut kao da su oni krivi što ju je on doveo. A kad dođe prija onda on pogne glavu i sluša piskutanje i lajanje samo što ga ne ugrize. Svašta mu govori a on ponizno odgovara znam, volio bih i ja i tako se ulizuje. Kad mu njegova majka nešto kaže lijepo ili oće da priča sa svojim sinom on se na nju izdere i kaže da je bezobrazna. Iako je on izgubljen i nezna šta će to nije razlog da svoju obitelj odbaci. Njegova majka shvaća da on nezna kako dalje, i uvjek mu oprosti, ali je svaka njegova bezobzirna bezbrazna rječ sa kojom se on oće svađati boli i ona ode u sobu. Odmah znam da plače. Nije ni njoj bilo lako kad je njezin muž oduzeo sebi život, i ostavio je samu sa malim djetetom od godine ili dve. Nisam baš upoznat sa tim jer se ne priča puno o tome. Znam samo da je život odmah upropašten i majci i sinu koji je odrastao uz drugog oca razmišljajući stalno kakav je njegov bio.
Prvi dio ...
